Slike i Skulpture Vesne Milojković
Vesna Milojkovic je umetnik širokih i raznovrsnih umetničkih i životnih interesovanja. Snažnog i ekspresivnog izraza i gesta ona u sebi sadrži i veoma tanani živi osećaj nežnosti strepnje i radosti. Kao i kod svih velikih majstora, teško je definisati početak i kraj stvaralačkog čina a takođe i granice kojima će se i na dalje kretati ovakvo nastajanje njenih slika i skulptura.
Neuhvatljivih i nedokučivih svera njene slike izmiču i posmatraču u svakom momentu izgledaju drugačije i nove. Ovo proizilazi međutim iz činjenice da je ova ekspresivna snaga proizvod snažnog predhodnog doživljaja i njene želje da nam tu snagu pretoči u vizuelnu i zvučnu predstavu koja sadrži veoma veliku sugestivnost. Nepravilnosti i nesavršenosti predstavljanja perspektive je u funkciji neuhvatljivosti trenutka, a eventualnom tačnošću bi ovakav poredak i predstava bili značajno narušeni. Ova nedoslednost perspektivnog sagledavanja je njena očigledno svesno sprovedena namera na mnogim radovima i upravo je deo plana kosmičkog sagledavanja poput srednjevekovnih majstora fresaka. Doduše u ovom objašnjenju njenih slika umnogome nam pomažu njene skulpture koje su savršeno tačne interpretacije vidljivog organskog sveta. Čini se na prvi pogled da je ova nedoslednost i razlika u odnosu prema vidljivom svetu izmedju slika li skulptura, nešto što odudara od koncepta i programa stvaranja ovog umetnika ali to nije tako. l jedni i drugi radovi čine nedeljivu celinu i pomažu nam da bolje shvatimo ovu zagonetnu i svestranu ličnost.
Njenu svestranost i originalnost sagledavamo tako i na ovaj način, shvatajuci da je snaga koju Vesna poseduje ogromna i ne trpi stege i okvire. Poput gorostasa i velikana likovne umetnosti prošlih vremena ona nam kroz odnos prema na oko beznacajnom motivu kazuje velike istine i postavlja pitanja kako sebi tako i nama posmatračima. Imajući svoj i naš odgovor ona nastavlja sa zagonetkama poput ovog Božjeg sveta koji nam se čini jasan, a nikada ga nećemo otkriti ni u najmanjem delu njegovih tajni. Da tajne su u malim stvarima: na mostu, osvetljenim bezbrojnim svetlima prozora grada, vinovoj lozi kao i u velikim večnim tajnama svemira i zvezda. Vesnina začuđenost pred ovim slikama sveta je i naša. Vesnin odnos prema tom svetu je i naš pozitivan odnos, nepomućen onim što je nekada loše po nas a protiv nas samih i dostojan ljudi svih epoha i vremena od praistorije i Egipta do savremenog čoveka informatičke ere. Vesnu ništa ne može da pokoleba u ovom Božjem svetu, punom zamki, zbog iskonske zagledanosti njenog bića u metafizičko i odnosa prema Njemu.
Gledajuci celinu ovog opusa njenih slika i skulptura, stičemo utisak da su vajarski radovi, iako na prvi pogled različitog senzibiliteta od njenih slika, ipak deo slike, izvučeni fragmenti arheoloških materijalnih ostataka sa ovih nematerijalnih dvodimenzionalnih slika. Kako je to moguće? Moguće je zbog činjenice da je vajarskim osećajem za kamen i teške materijale, ovaplotila ove predstave na platnu i tako učinila da njena snaga bude pretočena u čistu senzibilnost i radost življenja. Slike su zbog toga snažne i posmatrača guraju poput lavine, dozivajući ga i opominjući da je svet lep i zagonetan sam po sebi. S druge strane skulpture su polje na kome je ova umetnica dostigla virtuoznost u mogućnostima i ostvarenom. Tako imamo opet veliku suprotnost i jedinstvo u isto vreme u ostvarenom krajnjem rezultatu. Skulpture, iako monohromatske su naslikane poput Engrovih ruku a slike izvajane poput Murovih organskih oblika.
Vesnini radovi pozitivno inspirišu posmatrača, dajući mu jedan izuzetno pozitivan naboj i želju za istraživanjem sveta vraćajući kolektivno nesvesno na ispravne tokove zaboravljenog odnosa prema okolini i humanizujući ispočetka odnose među ljudima.
mr Aleksandar Dević, slikar grafičar